Vreme provedeno na skijanju i boravak na snegu s prijateljima i porodicom na svakoga deluju veoma pozitivno i relaksirajuće. Zimski sportovi nam omogućavaju da se izolujemo od svakodnevnog posla i stresa koji on donosi, da napunimo baterije za nove radne pobede i da se bavimo fizičkim aktivnostima koje veoma pozitivno utiču na naš organizam. Da bismo istinski uživali na snegu i vreme provedno na zimskom odmoru što bolje iskoristili, potrebni su dobra priprema za skijanje i poznavanje pravila ponašanja i zaštite na skijaškim stazama. Samo tako izbeći ćete povrede, koje su na skijanju veoma česte i posledice su nepripremljenosti i nepoznavanja nekih opštih pravila aktivnog odmora na snegu.
Ovaj oblik turizma, koji svake godine dobija na popularnosti, nosi sa sobom i opasnosti, zbog kojih većina skijaša, koji su, moramo to reći, najčešće neobavešteni i neupućeni u sve aspekte skijanja, doživljavaju neki vid nezgode. Prema nekim nezvaničnim podacima, na svakih hiljadu skijaša dnevno teško se povredi od jedan do deset njih. Na skijanju se najčešće povređuju nepripremljeni skijaši, skijaši početnici, te deca i žene - mnogo češće nego muškarci ili vrhunski sportisti.

Ovde treba posebno napomenuti određene rizične situacije koje su uzrok najčešćih povreda skijaša. Noćno skijanje je klasičan primer rizične situacije u koju se skijaši upuštaju kako bi svaki trenutak proveli na snegu. Skijanje treba izbegavati u vremenu između 21 i 23 časa, jer su tada na noćnim skijalištima najveće gužve. Zbog jeftinijih karata ski-lifta, lokalno stanovništvo, koje se najčešće pre skijanja relaksira uz alkohol, tada izlazi na ski-terene, što dovodi do najčešćih povreda skijaša turista. Takođe, čest uzrok povreda na skijanju je i alkohol, koji treba potpuno izbegavati kada ste na skijanju ili konsumirati u umerenim količinama i samo u večernjim časovima, kada više nećete izlaziti na sneg.
Skijanje je fizička aktivnost koja aktivira sve grupe mišića, pa i neke mišiće koji obično nisu aktivni; odvija se na velikim nadmorskim visinama; velike su temperaturne oscilacije; mišići se relativno brzo hlade za vreme mirovanja ili vožnje žičarom, a zatim se pregrevaju za vreme skijanja; velika je izloženost suncu i UV zracima. Sve to stavlja naš organizam na teške muke ako na skijanje krenemo nepripremljeni. Zbog toga pripreme za skijanje treba početi optimalno tri meseca ranije. One uključuju savete stručnjaka, testiranje i proveru stanja organizma, kao i proveru pojedinih grupa mišića i zglobova, zatim kontrolu hroničnih bolesti, te sprovođenje određenih vežbi radi pripreme i zaštite od mogućih povreda.
Prilikom priprema za skijanje najčešće se pažnja posvećuje opremi, skijama, vezovima, cipelama i odeći, dok se malo ili čak nimalo pažnje ne posvećuje fizičkoj pripremi. Ukoliko već ne posvećujete dovoljnu pažnju fizičkoj pripremi za skijanje, najkraći rok za početak priprema je sedam dana pre odlaska na skijalište.

savet:
Najbolja je kombinacija gimnastike sa nekom aerobnom aktivnošću. Ako volite da hodate činite to tako brzo dok ne gubite dah. Brzo hodanje se može uklopiti pre ili posle posla, ili čak za vreme podnevne pauze. Umesto da se koristi lift, može se primeniti penjanje stepenicama, na primer. Dobra ideja je i da se iz gradskog prevoza izađe stanicu dve ranije i ide brzim hodom do posla. Trčanje je već složenije i zahteva minimalno umeće, ali postojanje podloge koja nije beton ili asfalt, već zemlja, trava i tartan. Zbog toga oni koji i u hladnim uslovima voze bicikl ili imaju kućni ergometar treba da to maksimalno iskoriste. Dobro je ojačati i listove, a najlakše je da iskoristite stepenice ili lagano se podižete na vrhove prstiju dok se list skroz ne istegne. Za one koji nisu skloni pravom treniranju, kondicija se može postići i planinarenjem ili voženjem rolera što je izvanredan aerobni trening i najčešće je u prijatnom društvu.